У КПЗС одржан је 6. априла 2026. научно-стручни скуп о Речнику српскохрватског књижевног и народног језика у издању САНУ

Научна и културна јавност већ више од тридесет година констатује да се издавачи оглушавају о захтеве за промену комунистичког назива Речника САНУ, покренут под српским именом 1888. године, а штампа се под српскохрватским именом од 1959. године. И после тридесет година од распада југословенске државе овај назив Речника опстаје, без иједног правног, рационалног, научног и политичког разлога.
Српски језик и ћирилица су уставне категорије. У члану 10. Устава Републике Србије дефинисан је и назив језика и писма и његова употреба: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо“. Поред уставне заштите постоје и закони који штите име језика и писма (нпр. Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма из 2021. године, као и Закон о Речнику САНУ од 20.12. 2005. где се наглашава бригу о српском, а не о српскохрватском језику).

Циљ округлог стола био је да се размотре и анализирају разлози упорног објављивања Речника САНУ под српскохрватским именом и после 1992. године. Захтев да се промени име речника подржали су сви учесници у расправи међу којима министар културе Никола Селаковић и председник Уставног суда проф. др Владан Петров. Остали учесници су били: проф. др Милош Ковачевић, др Милорад Дешић, др Неђо Јошић, др Ненад Ивановић, проф. др Зоран Аврамовић, председник Српског филозофског друштва др Слободан Кањевац, члан Управе УКС, Живорад Ајдачић.

Сви учесници у расправи сагласни су да се Речнику САНУ врати изворно име српског језика. Закључци са округлог стола биће послати на све државне, просветне и друге адресе које су обавезне да заштите српски језик и писмо.

ПРЕДЛОГ ЗАКЉУЧАКА

Са научног округлог стола о потреби промене Речника с/х језика у Речник српског књижевног и народног језика

Речник српског језика припада српском народу. То значи да он мора да буде брига и одговорност проучавалаца језика и других пре свега стручњака националних дисциплина – лингвистичких, национално-историјских, културолошких, а посебно државних и правних установа. Са том свешћу предлажемо да се одмах приступи промени назива Речника српскохрватског књижевног и народног језика у Речник српског књижевног и народног језика.

1. Од почетка педесетих година 20. века, када је почела израда Речника САНУ, па до данас води се дискусија о његовом називу: да ли треба да носи српскохрватско или српско име језика. Та расправа посебно је интензивирана, и траје готово континуирано, од распада комунистичке Југославије до данас. Притом се као основно питање наметнуло питање лингвистичког и културно-историјског статуса српскохрватског и српског језика. Лингвисти окупљени око Одбора САНУ дуго су експлицитно истрајавали на погрешном становишту да српски језику има статус политичког, а српскохрватски статус лингвистичког језика, односно да је српскохрватски језик лингвистички, а српски језик ‒ нелингвистички појам. И данас је у Одбору за речник то доминантно мишљење, на коме се темељи истрајност задржавања српскохрватског имена језика на корицама речника. Мимо Одбора за речник превлађујуће је, ако не и општеприхваћено, и на неспорним научним критеријумима засновано, мишљење да је речник САНУ по историјским, културалним и филолошким критеријумима српски речник: штампа се ћирилицом, пише екавицом, а у његове изворе ушла су и дела писана свим варијантама књижевног језика предвуковског периода, који је на штокавском наречју у предвуковском периоду био искључиво српски. Друкчије речено, у овом речнику обрађује се српски језик у културно-историјском континуитету од предвуковског до савременог доба, тако да је речник савременог српског језика у његовом историјском развитку. У складу с тим становиштем неопходно је Речнику вратити српско име, које му је и дао његов утемељитељ Стојан Новаковић 1888. године.

2. Због тога у наставку рада од 2026. године Речник мора бити именован само српским именом. Промену имена заснива се на темељним лингвистичким, правним, културолошким и националним разлозима.

3. У објављеним томовима Речника до 2026. године не треба мењати доадашњи назив језика на корицама Речника. Промену имена Речника треба научно образложити.

4. Задужује се Министарство културе да проведе процедуру за усклађивање назива Речника са одредбама Устава о српском језику.

5. Треба обавестити релевантне филолошке институције, и посебно лексикографске центре у земљи и окружењу о промени имена Речника САНУ.